Stres je neizbežan deo naše svakodnevice, posebno u današnje vreme kada se sve odvija brzo i kada je protok informacija ogroman. Kada povremeni stres preraste u hronično stanje, bilo zbog poslova kojima se bavimo ili životnih okolnosti, on ima veliki uticaj na fizičko i mentalno zdravlje. Mnogi uspevaju da se izbore sa stresom pomoću sopstvenih tehnika koje im odgovaraju, ali s druge strane, ima osoba koje ne uspevaju da se u potpunosti bore sa stresom i njegovim posledicama.

Ono što je dodatno nepovoljno uticalo na probleme sa stresom u poslednjih nekoliko godina je pandemija korona virusom (Covid-19), koja je uzela maha u 2020. godini. Brojna istraživanja koja su sprovođena po celom svetu pokazala su da se kao posledica pandemije, koja je dovela do karantina, javio porast u broju pacijenata koji pate od anksioznosti, depresije, očajanja i samoće. Osim toga, za većinu je ova pandemija bila finansijski i emotivno iscrpljujuća, i kako i države, tako se i narodi i svaki pojedinac i dalje oporavljaju od tog perioda.

Kako se izboriti sa stresom?

• Vežbanje: Redovna fizička aktivnost, kao što su trčanje, plivanje, vožnja bicikla ili joga, pomaže u smanjenju nivoa hormona stresa, poput kortizola. Takođe, vežbanje podstiče proizvodnju endorfina, prirodnih „hemikalija za sreću“ u telu, koje poboljšavaju raspoloženje i daju osećaj zadovoljstva. Osim toga, fizička aktivnost pomaže u postizanju kvalitetnog sna, koji je ključan za oporavak tela i uma, i jačanju imunog sistema, što smanjuje sklonost ka bolestima izazvanim stresom. Razna istraživanja su pokazala i da samo dnevne šetnje u trajanju od 10 minuta u velikoj meri pomažu u smanjenju stresa.

• Terapija: Rad sa psihologom pomaže u pronalasku uzroka stresa i razvijanju strategija za njegovo upravljanje. Terapija pruža sigurno mesto za izražavanje osećanja i misli, što može da bude vrlo oslobađajuće. Terapeuti koriste različite tehnike, kao što su kognitivno-bihevioralna terapija (CBT), koja pomaže u promeni negativnih obrazaca mišljenja i ponašanja, i terapija razgovorom, koja pomaže u boljem razumevanju sebe i svojih emocija.

• Svesnost: Praktikovanje svesnosti uključuje tehnike kao što su meditacija, joga i pravilno disanje, koje pomažu pojedincima da postanu svesniji svojih misli i osećanja. Meditacija pomaže u fokusiranju uma i smanjenju preplavljenosti mislima, dok joga kombinuje fizičku aktivnost sa pravilnim disanjem, poboljšavajući fleksibilnost i smanjujući napetost u mišićima. Svesnost može da pomogne u reagovanju na stresne situacije na zdraviji način, povećavajući emocionalnu otpornost i smirenost.

• Organizovanje vremena: Efikasno upravljanje vremenom podrazumeva postavljanje prioriteta, planiranje zadataka i postavljanje granica. Pravljenje dnevnog ili nedeljnog plana pomaže u organizaciji obaveza i smanjenju osećaja preopterećenosti. Takođe, važno je naučiti da se kaže „ne“ kada je potrebno, kako bi se izbeglo preuzimanje previše obaveza koje samo povećavaju nivo stresa. Pauze i odmori su veoma važni za održavanje produktivnosti i smanjenje stresa.

• Socijalna podrška: Imati podršku i razumevanje od strane porodice i prijatelja je veoma važno za emocionalnu podršku i osećaj povezanosti, što je ključno u nošenju sa stresom. Razgovor sa bliskim osobama o svojim problemima može pomoći u razumevanju i pronalaženju rešenja. Takođe, zajedničke aktivnosti sa voljenima, kao što su obroci, izlasci ili zajedničko vežbanje, mogu dodatno poboljšati raspoloženje i smanjiti stres.

• Zdrave navike: Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i dovoljno sna su veoma bitni za regulisanje stresa. Zdravi i redovni obroci obezbeđuju telu sve potrebne nutrijente koji su važni za sve procese u organizmu, dok fizička aktivnost poboljšava fizičko zdravlje i smanjuje nivo stresa. San je izuzetno važan jer omogućava telu i umu da se oporave i regenerišu, što je ključno za dugoročno zdravlje i otpornost na stres.

• Hobiji i kreativne aktivnosti: Čitanje, crtanje, sviranje muzike, rad u bašti ili bilo koja druga aktivnost koja ispunjava slobodno vreme je odličan način za regulisanje stresa. Hobiji pružaju osećaj zadovoljstva i opuštanja, skreću misli sa svakodnevnih briga i problema.

• Priroda i svež vazduh: Vrlo je važno da se slobodno vreme što više provodi na otvorenom. Priroda, dnevna svetlost i šetnje deluju umirujuće, mogu da razbistre misli i zato su vrlo preporučljivi za svakoga. Provođenje previše vremena u zatvorenom i mračnom prostoru može samo da doprinosi povećavanju stresa.

Kaltex Daily Stress Support 5-HTP+GABA: Dodatak zdravim navikama za smanjenje stresa

Tim stručnjaka je posvećeno radio na stvaranju formulacije na bazi minerala, aminokiselina i adaptogenih biljaka koje zajednički pozitivno utiču i pomažu organizmu u borbi sa stresom. Daily Stress Support 5-HTP+GABA sadrži matičnjak koji smanjuje uznemirenost i poboljšava raspoloženje, dok glog poboljšava cirkulaciju i zdravlje nervnog sistema. 5-HTP povećava nivo serotonina, poboljšava raspoloženje i smanjuje anksioznost. GABA relaksira nervne ćelije i poboljšava kvalitet sna. Rodiola podržava prilagođavanje stresu i kognitivne sposobnosti, a pasiflora smanjuje stres i poboljšava san. Magnezijum opušta mišiće i smanjuje nervozu, dok crni biber poboljšava apsorpciju suplemenata i kognitivne funkcije. Stres je neizbežan deo svačijeg života i važno je za svakog pojedinca da pronađe metode koje mu najviše odgovaraju za regulisanje stresa. Razumevanjem uticaja stresa na zdravlje i primenom strategija za upravljanje stresom, pojedinci mogu da održe dobro fizičko i mentalno zdravlje i smanje rizik od zdravstvenih problema povezanih sa stresom.

Daily Stress Support